Reakcija Foruma za etiku i usklađenost u BiH na saopštenje Tužilaštva BiH.

Tužilaštvo BiH danas se (19.06.2019.godine) javno oglasilo povodom afere ‘Potkivanje’ u koju je upleten i predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog vijeća (VSTV) Milan Tegeltija. Saopštili su dvije stvari. Jedna se odnosi na Milana Tegeltiju koji nije osumnjičen u slučaju potkivanja, već ima svojstvo svjedoka. Druga je da su počeli da se bave motivima osoba koje javno kritikuju rad pravosuđa, smatrajući da kritizeri destabilizuju pravosudni sistem.

Laiku je jasno da se uloga Milana Tegeltije u slučaju ‘Potkivanje’ nikako ne može svesti na ulogu svjedoka, jer se podmićivanje desilo u vezi njega i uz pomoć njega. Vjerovatno je nemoguće ikad dokazati da je Tegeltija uzeo novac ukoliko inspektor Pandža ne bi predočio nove dokaze, a znamo da je Pandža u svom svjedočenju upravo suprotno išao u pravcu da amnestira Tegeltiju i čak mu se javno izvinio. Iskaz Pandže ne bi trebalo da ima neku veliku dokaznu snagu, niti može biti značajan argument za Tužilaštvo, jer je očigledno na video snimku da je Pandža okorjeli kriminalac koji je iznevjerio policijsku značku i kome su laž, prevara i izdaja javnog interesa već dugoko usađeni u njegovom karakteru. U ovom smislu ni izjava Tegeltije nema neku veliku vrijednost, jer je očigledno da se mora vaditi pa makar to činio i davanjem lažnog iskaza. Ono što javnost očekuje od Tužilaštva je da se saopšti da li je razmatrana mogućnost poligrafskog testiranja za Tegeltiju i Pandžu i ako nije zašto nije.

Da Tužilaštvo radi svoj posao profesionalno i u interesu javnosti bez želje da šefovima i kolegama ‘izađe u susret’, mogao bi se naći osnov u krivičnom zakonu za osumnjičenost i Tegeltije, a to bi mogao biti i nesavjestan rad u službi i/ili pomaganje u učinjenju krivičnog djela ili krivično djelo nečinjenja povezano sa eventualnim umišljajem ili čak sa nesvjesnim nehatom, zato što je Tegeltija u skladu sa svojom funkcijom i znanjem morao posumnjati da je Pandžino zalaganje da se slučaj pogura u Sarajevu, iako mu nije u opisu posla, veoma čudno i može imati za motiv ostvarenje protiv pravne koristi. Ovdje se može pričati i o sapočiniocu koji je kriv u granicama svojeg umišljaja ili nehata, a sve u okviru nebrojeno mogućnosti koje nudi Krivični zakon BiH. Kada bi Tužilaštvo BiH bilo nezavisno i profesionalno Tegeltija bi već bio osumnjičen.

Što se tiče drugog dijela saopštenja Tužilaštva BiH, tu možemo otkriti još veću izgubljenost Tužilaštva u vremenu i prostoru. Sama činjenica da ne troše resurse da procesuiraju korupciju već iste nerazumno usmjeravaju protiv civilnog društva koje opravdano kritikuje njihovu neefikasnost i ukazuje na nedostatak integriteta u sve jednom procesu koji provode, ukazuje se još jedan dublji problem od same korupcije. Naime, mi u BiH patimo od sindroma centralnog komiteta, gdje se društvo reda od političko-ideološkog vrha ka dnu piramide, pa se iskakanje iz te matrice opravdano nekad smatralo atakom na sistem. U demokratiji stvari stoje malo drugačije, jer se principi slobode mišljenja, slobode govora, slobode kritike prema svim nosiocima funkcija, pravo na informaciju od javnog značaja, jednakost svih pred ustavom i zakonom, pozicioniraju kao temeljno ustavno pravo čija zaštita postaje svrha postojanja državnog aparata i samog pravosudnog sistema. Institucije koje svoje djelovanje ne mogu da uklope u ove ustavne ideale su nezakonske u svojoj osnovi.

Tužilaštvo, ali i većina drugih institucija, ne shvata da u demokratiji možemo potpuno legalno, legitimno i javno da zagovaramo destabilizaciju ili drmusanje pravosudnog sistema u BiH ako je ono pretežno zloupotrebljeno i da tvrdimo da je to jedini način ozdravljenja pravosuđa. Po većinskom mišljenju javnosti pravosuđe se sad stabilizovalo u mreži korupcije, nepotizma i stranačkih interesa, pa je zato obaveza svakog mislećeg i nezavisnog građanina da pomogne u destabilizaciji tog sistema. Da ga protrese, prodrma i pročešlja sa svake strane, jer stabilna žabokrečina puna korupcije nije pravosuđe koje građanima koristi i treba. Ako VSTV i Tužilaštvo žele da smanje nezadovoljstvo građana i na taj način ne budu u fokusu ljutnje građana, to mogu da urade jedino kroz otvaranje ozbiljnih istraga koje će dovesti do kraja. Sve ostalo, kao što je njihovo saopštenje, bacanje je petardi u suprotnom pravcu.

Tužilaštvo tvrdi da svakodnevni javni pritisci na VSTV i Tužilaštvo BiH već počinju ometati redovan rad pravosuđa, čime ustvari samo dokazuju da je javna kritika nužno potrebna i korisna za građane. Ako ih kritika ometa u redovnom radu, to znači da rade pogrešno i nepošteno, jer zašto bi ih inače javna kritika ometala u radu. Na kraju krajeva, naivni posmatrač se može zapitati da li je stanje u ovoj državi redovno, da bi Tužilaštvo redovno radilo. U normalnim državama bude oglašena uzbuna u tužilaštvima kada se otkrije korupciona ili prevarna šema u društvu, a Tužilaštvo BiH se paradoksalno žali da im kritike javnosti ometaju redovni rad. Problem sa VSTV-om i sa Tužilaštvom je što su oni ti koji proizvode afere i postupaju neetično i nezakonito, pa samim tim podrivaju temelje i destabilizuju pravosudni sistem u BiH.

Sama činjenica da Tužilaštvo BiH nije postupilo u skladu sa svojim nadležnostima ukoliko ima saznanja da neko pokušava na ilegalan način da uzdrma pravosuđe, a to bi moglo biti preduzimanje raznih istražnih radnji, prikupljanje dokaza i eventualno privođenje i podizanje optužnice o čemu bi informisali javnost, oni upravo manipulativno, u širokom luku, neselektivno, putem saopštenja za javnost optužuju sve osobe i organizacije koji na demokratski način kritikuju rad pravosuđa, što nas upućuje na zaključak da je saopštenje napisano sa ciljem zastrašivanja i gušenja slobode govora. Ovo saopštenje je najgori mogući atak na demokratiju i pored toga što je signal korumpiranoj eliti da ne moraju strahovati od Tužilaštva BiH, takođe je i siguran znak da se u BiH odvijaju sistemski anti demokratski procesi.

Civilno društvo mora razumjeti da dijelovi korumpiranog pravosuđa i korumpiranih nosilaca najviših državnih funkcija potiskuju temu na teren zabrane da se o korupciji uopšte govori u javnosti. Prije nekoliko godina je demokratska javnost bila u dosta boljoj poziciji nego danas, jer smo imali dojam da se možemo baviti slučajevima korupcije, iako nismo mogli očekivati osuđujuće presude. Danas su koruptivne mreže u toj mjeri stavile pod kontrolu pravosuđe i javne institucije, da im je još jedino preostalo da uguše glasove koji ukazuju na korupciju i na taj način stabilizuju poredak koji je stvoren.

U tom smislu, Forum za etiku i usklađenost u BiH pruža punu podršku novinarima istraživačima da nastave sa objavljivanjem svih informacija koje otkrivaju korupciju u sistemu, posebno uključujući saznanja o korupciji u VSTV-u i Tužilaštvu BiH i ohrabruje sve slobodnomisleće građane da javno kritikuju pravosudni sistem kako bi isti bio destabilizovan i nadamo se tako oslobođen od zloupotrebe.